Lepenski Vir se nalazi u Srbiji pored Dunava u blizini grada Donji Milanovac. Ovaj lokalitet je otkriven pre vise od trideset godina, a naucni dokazi ukazuju da je ova civilizacija postojala najmanje oko 6000 godina pre Hrista.

Prof.dr Radivoje Pesic koji se dugi niz godina bavio proucavanjem i desifrovanjem starih pisama, a poznat je kao covek koji je izvrsio sistematizaciju "Vincanskog pisma", dosao je do zakljucka da je ova civilizacija ostavila znacajne poruke coveku i to:

Glave od gline bile su zakopane tako da je na svetlosti bio samo gornji deo glave, dok su oci i donji deo bile u zemlji, sto jasno govori da je potrebno videti u duhovnom smislu, a ne ocima jer je duh izvor misli.

Uvidevsi da je sled stvari logican u smislu arhetipa, kreacije, formacije i strukture, dr. Radivoje Pesic je u kuci lepenskog coveka koja je u vidu trougla na crvenoj zemlji zapazio ognjiste, a pored njega u glini fiksnu posudu za vodu, a iznad otvor u krovu prema nebu i iz svega ovog vide se svi elementi zemlja, vatra, voda i vazduh koji su potrebni za zivot coveka kako u fizickom tako prvenstveno u duhovnom smislu, jer covek nije izlazio iz vertikalnog stava zivota, postujuci zakone kosmosa. Ovo podrazumeva:

1.Krov nad glavom;

3.Voda i hrana

4.Jezik i pismo kao njegov spoljni vid u duhovnom smislu najvazniji za raspoznavanje prostora i vremena u kome se covek nalazi shvatajuci da je stanje duha zarobljnog u telu samo privremeno.

Postujuci pravila znali su da manje od ovog kao i vise od ovog vodi istupanju iz zakonitosti i padu duha. Onaj ko ovo shvata razume Hristove reci kad kaze: "Ostavi sve, uzmi krst svoj i podji zamnom", jer sta ima vaznije od spasenja duse svoje.

Na osnovu napred navedenog, kombinacijom svetlosti i senke i pomenuta tri znaka, prof. Pesic je dosao do 48 znakova i u nijednoj kombinaciji po ovom principu ne moze da bude vise ili manje znakova.

Daljim proucavanjem je ustanovio da na svim kontinentima postoji bar deo pronadjenih istih ili slicnih znakova i to u pecinama, na kamenu, raznim predmetima i dr. u vidu pisma pa se na osnovu ovoga zakljucak namece sam po sebi da je nekad covecanstvo imalo isto pismo, zasnovano na kosmickoj zakonitosti svetlosti i tame kao i da je covek bioloski pismen, i da mu je samo dato da daje nazive, a sve ostalo je dobio.

Ovaj princip spoja pomenuta tri znaka isti je u citavom kosmosu, pa je dr. Pesic ovu azbuku nazvao "Kosmicka azbuka", smatrajuci da ne samo sto ovi znaci mogu da pomognu da desifruju stara pisma, vec da se sa ovim znacima moze komunicirati sa bilo kojom civilizacijom u kosmosu.

Svi znamo da na svetu ima mnogo otkrivenih lokaliteta sa raznim znakovima, pismima, porukama, ali je jedino Lepenska civilizacija ostavila kljuc na zemlji coveku za komunikaciju u kosmosu.

Poznato je da ubrzano otapanje Antartika, ubrzano povecavanje rupe probijenog ozonskog omotaca, unistenje suma poznatih kao "Pluca sveta", ogromna kolicina nuklearnog otpada, oruzja kao i druge negativne pojave danasnjice prouzrokuju sve vecu destabilizaciju Planete i sve po intenzitetu ucestalije i obimnije razne vrste elementarnih nepogoda sa stravicnim posledicama.

Takodje je poznato da Planeta ubrzava kretanje, a samim tim se smanjuje vreme i prostor u njenom optoku, a ispravnost ove teorije potvrdjivao je i slavni gospodin Ajnstajn.

Nije preterivanje, a to znaju naucnici koji se bave ovom problematikom da se covecanstvo na planeti nalazi u teskoj situaciji i da bez pomoci neke naprednije civilizacije nece moci da resi sve ove probleme i ide putem unistenja sto potvrdjuju i zakljuci sanskricana zvanih na Zapadu Arijevci od pre nekoliko hiljada godina, koji su najavili period Kalijuge tj. potpuno pomracenje duha. Takodje su objasnili znacaj reci u duhovnom smislu, shvatajuci da je rec delo i da jezik kroz rec daje svetlost, toplotu i tek na kraju oblik, dok danasnja civilizacija vidi samo oblik reci i jezik joj sluzi prvenstveno za komunikaciju.

U svetlu svega ovog, poruka Lepenskog coveka tj. "Kosmicka azbuka" dobija svoj prvostepeni znacaj umesto slanja u kosmos plocica sa likom nage zene i muskarca koji se drze za ruke, sto rade pored ostalog strucnjaci NASA.

Prof. Pesic je preminuo 1992.godine ostavivsi ovu azbuku u "amanet" svom prijatelju i ista se nalazi u Beogradu.